Ča vajo za vidit

Kako smo se Dragec i ja lijepo napričali o Dolu, Hvaru i litu koje dolazi u birtiji Kraljičin zdenac na Sljemenu na dan „Sniježne kraljice“.

(Malo pravo-hrvatski, zeru po dolsku, a uletio je i poneki “kaj“)

Ovako je počelo, nakon ča smo se nagazili sniga i seli ka judi u birtiju:

-Nakon ovog napora sa Sniježnom kraljicom, ne bum išel ovu zimu na skijaču na Krvavec.
-A ča je Boga ti, oli si se počeo bojat Kranjica?
-Ma nije to, nego ova skupoća,  a vidiš i sam da ti nisam ja više nisam gibak za skijaču,
-To bi ti naši stari rekli da nisi „monižingulast“.
-U zamjenu za zimske radosti evo mene sljedeće toplo leto za duže na Hvaru.
-No prijatelju, kako nam rijetko dolaziš, ja ću tebi reć u par riči ča ti doli vajo za vidit, di se toćat u more, di ima čagod lipega za pojist, i kako da se snađeš „ak buš štel“ kupit vina i uja na mom Foru.

 

Ča vajo za vidit i čut

U Hvaru svakako pogledaj staro kazalište na rivi, vratnice katedrale, a zatim odi na tvrđavu iznad grada pred zalaz sunca i sa vlastitom gospojon. Možda se tamo probudi tvoja romantična duša. Ti si u stvari romantik koji se pretvara.

U Starom gradu – Hektorovićev Tvrdalj i Ribnjak (po danu), Muzej u dominikanskom samostanu (zbirka novca sa Parosa, “turistički vodič” od Rima do Svete zemlje star preko 500 godina…)

U Vrboskoj je divota sama uvala (ne zovu je „za ništa“ hvarska Venecija), pa crkva/tvrđava u formi broda (sv. Marija) i Ribarski muzej.

Navrati ponekad popodne u Puzetov kafić „Trocadero“ u Maroku, iliti najdražem mom Dolu. Na kavicu i fjakasto razglabanje, sa ekipom okupljenoj oko „Tartajuna“, o beskonačnosti prostora i vremena“, te drugim umnim svjetskim temama i dolskim storijama. Ako te zanima uputiti će te i di se nabavi „domaćica“ – originalna „trava“ uzgojena na Remiku i selačkim Borovicima; kažu da je najbolja na svitu!!.

Zaželiš li se kulturno uzdizati biraj prema sklonosti: večeri Dobronića (klasična glazba) u Jelsi ili narodno veselje na „Puhijadi“ u Dolu. Odi svakako na redoviti ljetni Ibricin  koncert u Dominikanskom samostan u Hvaru – možda padne kiša.

Najboje kantaju na nediljnoj misi u 8 h,  u Crikvi sv. Petra u Starom gradu (Mišulin i kumpanjija). Na koli i u birtijama –  klapa Jelsa (ne klapa di kanto mlaji Masadija, nego ona storo klapa di kanto Duje Maroje, ča nimo nogu).

Najbolja nediljna misa i propovjed u Crikvi svetog Stipona u Foru – propovijeda don  Mili Plenković)

 

 

Di se toćat u more

Svakako ti vaja poć jedan dan barkasom na Palmižanu. Odi ujutro, okupaj se u Veloj vali, prošetaj otokom, ručaj kod Menegelovih i vrati se kasno po podne. Nakon toga popij u Hvaru kavu u kafiću „Carpe Diem“ na rivi (dođe te, naravno, više od ručka na Palmižani). U tom kafiću meso (jako se giba i mlado je) samo gledaš.

 

Ako ti žena da nogu, a ti zaželiš iskrenog prijatelja odi se kupati na otočić Sv. Jerolim. Tamo ćeš ih (prijatelja) sigurno naći i više. Mi smo ti uvik bili jedan moderan otok.

Moraš vidjeti i južni dio otoka. Jedan dan odi na kupanje u valu Dubovica (6-7 km od Hvara,  kilometar prije tunela). Sa sobom ponesi marendu. Hlada nigdje, ali su pijesak i more  “za milijun”.
Drugi put kreni preko Pitava kroz uski tunel u Ivan Dolac i okupaj se tamo na prekrasnom žalu. Hladovine, sladoleda i kave ima ispod strehe „U Slavinke“.
Nakon toga nastavi u Svetu Nedilju kod Plenkovića, razgledaj podrum (gore u selu) i ručaj u restoranu na moru. Poviri izložbu vina ispod mora. Kad se malo napiješ prošetaj preko mostića do čuvenog Plenkovićeva bora (najzapadnija točka) i baci se ravno pod njega u more. Divan je to osjećaj kad znaš da je ispod tebe pijanog svega 80 metara dubine.

Zaželiš li taj dan „imati cilu valu za sebe“ dođi kod mene u Priluku na poluotoku Kabal. Ovako – voziš iz Starog Grada u Rudinu, pa dalje jedno 3 km po makadamu. Na mjestu gdje 110kV dalekovod prelazi na desnu stranu ceste skreni i ti desno do stupa br. 33 tridesetpet kilovoltnog dalekovoda (čuj, Boga ti, pa valjda razlikuješ 110 i 35kV dalekovod!!)  Dalje „na noge“ na desno 800 metara dolje „suputnicon“ u duboku valu. Tu ti je moja kućica, ako sam tada tamo, neće mi biti krivo ako doneseš nešto za roštiljat, a vina će se imat.

Puoj (odi) učinit voltižodu (izlet)

U selo Humac oko 4 km od Jelse prema Sućurju, nekih 300 m iznad mora. Najavi se dan ranije u konobu „Humac“ i naruči janca ispod peke (to je jedino što se tamo jedino jede).

Odi to jutro na organiziran izlet u Grapčevu spilju (ponesi svoju svjetiljku i imaj tenisice na nogama). Izlet vodi jedan Vrisničanim tipične nezgrapne visoke pojave, koji ti ispriča o hvarskom pračovjeku, akademiku Grgi  Novaku i druge lijepe priče, a nakon toga slijedi lagana šetnja kroz polja lavande po „zvizdanu“.

Kada se vratiš iz izleta u Grapčevu špilju, već su dva po podne, u konobi Humac pojidi peku i uživaj u „pogledu kakvog nema nigdje“ –  na Jelsu, Bol i Makarsku.

U Humcu se nikad nije stalno živjelo, već su u njemu boravili Vrisničani po nekoliko mjeseci tjekom poljoprivrednih radova (krasna stara arhitektura koju njeguje jedan umjetnik).

Ča ti imon za reć obo Vrisničanima. Su svi preko 190cm i 120 kg, a mogu pojist – uuh!!!.  Neka Bogu hvala da su taki, samo ne zovi ih kod sebe za fešte!!!!! Štorija o njima govori i ovo:

Umire stari Visničanin. Rođaci oko njega tužno čekadu kraj, uz suhe smokve i rakijicu.
Stari bolesnik se ne da, a boca za bocom rakije ide.
Dopizdilo – ko će  dočekat da stari „otegne“, pa da se počme peći jančića.
Jedan polupijan procijenjuje da je kraj ipak blizu, diže se, silazi u konobu di su janci. Hvata jančića za grlo, vadi nuož i viče onima guore “Je gotov (onaj stari na katu), hoću ga (janca)?”

Ako nemaš straha od leta u starim krntijama izaberi panoramski let avionom (sa aerodroma u Starogradskom polju u blizini Vrbanja). Leti se preko Starog Grada, poluotoka Kabla na zapadni dio otoka i do Paklenih, a natrag pa preko Agera.

One ogradice što vidiš u Ageru su katastarska parcelacija koju su napravili još Grčki kolonisti sa otoka Parosa u trećem stoljeću prije Krista.

 

Di i čo se do lipo izist

Na večeru idi u konobu Kokot u Dolu (u Jagode),  ali svakako nazovi dan prije i naruči drobčić od kozlića. Zaboravi sve što su ti lječnici rekli o brizi o masnoćma i kolesterolu i prepusti se uživanju. Niki govoridu da odkad se već ne mogu tuć parstaci nema boje spize od drobčića. Naravno ne pitaj od čega se čini drobčić (nogice, glava od kozlića, usirena krv…..). A neka ti ispeču i kojega puha – moreš ga pojist samo kod nas u Dolu.

O konobi u Pitvama sve znaš. I sam ćeš zaključit da je dobro je da moli Jure ni fini fakultet i da se hiti u turizam.

Ako ogladniš u Vrboskoj, a pun si šoldi odi kod Gardelina (iznad marine). Uz jelo sanjaj da je jedna od jedrilica usidrenih u vali, podno brežuljka na kojem je restoran, tvoja.
A „ako te ne sarbi takujin“  puoj kod onega drugega brata Gardelina ča imo piceriju  na rivi.

Ako hoćeš vrhunsku dalmošku spizu večeraj kod “Kamanja” u Milni (3 km od Hvara). Ne očekuj da ti biraš spizu već se prepusti se da on predloži delicije. Do glavnog jela nećeš doći, već si sit i bilo ti je dobro. Ispričat će ti je i svoje priče iz navigavanja po Južnoj Americi,  „masno“ će ti naplatiti, ali…. što je to za dobru zagrebačku plaću.

Večeraj i u restoranu „Panorama“ kod Zaninovića,  u staroj  tvrđavi izvidnici na putu od Hvara prema uvali Vira. Odi opet u predvečerje i sidni za stol na rub terase s pogledom na more. Ovo će ti biti već drugi romantični zalaz sunca na Hvaru sa tvojon ženon, pazi da ne pretiraš, a i mogla bi se naviknut – i di si onda.

Nakon što odeš u Hektorovićev Tvrdalj (reče se Tvardoj) te obađeš ribnjak i muzeje kod Dominikanaca i oni ča drži Aldo sigurno ćeš ogladnit, pa ti je konoba Stari mlin pravo misto za pojist laganu maništru sa plodovima mora i slično.

Međutim ako počme lokalno političko opredjeljivanje – ti se tu pokaži kao liberal sa komunističkim “korijenima”. U kafiću Luke Barbasovega ne prolazi ni liberalizam, već samo „crvena nit“.

Sa HDZ-ovcima i katoličkom inteligencijom se pak možeš družit u kafiću kod „Ronde“.

Tamo svako rano ujutro možeš popit kavu i sa „mlađahnim dolskim penšjunantima“, te Giretom i Bilin iz Vrabanja.

Nikako jist u restoranima na hvarskoj rivi. Vonj svićih (svijeća) je jedino ča vajo. Talijankice za susjednim stolovima u zamamno krasne,  ali opako bučne…, a sve skuuupo!!!

Ako hoćeš sam pripremit morsku ribu, zaboravi po liti  „peškariju“, već pušku u ruke i zaroni. Uvik se do nabost koja solnjača i hubotnica.
A ako te baš uhvati gušt za pojist riječnu ribu, najbolji šarani u Hrvatskoj su ti u Karmelovim lokvama oko Zastražišća. Tko ih jede??? “Slavonci na godišnjem,  i svi oni ča ne razumidu ča je riba”.

 

Ako bi htio kupit vina i uja (uja, moj prijatelju, a ne “ulja” kako si dosad govorio)

Vino za „rasteretit takujin“ i impresionirat prijatelje kupuješ kod Plenkovića u Sv. Nedilji ili u Tomića u Svirčima.

Čorno vino za se napit ka čovik (kombinacija plavac-merlot) kupi po 15 kuna u vinariji u Starom Gradu tijekom jutra.

A,a,a …….. Tija bi kupit i zeru uja.  E, tu san te čeka!!!!! Najbolje masline na Hvaru uspjevaju ispod mog sela Dola,  u predjelu u blizini table „Welcome to Maroco!!!!”.

Nađeš ga kod dolskih prodavača verdure (povrća) na tržnici u Hvaru. Pitaju te 100 kuna za litru,  a ti svakom reci da sam ti ja već donio u Zagreb uje za 70. Popustit će malo.

Imaju ti oni i lavandinog i ružmarinovog ulja (kvatašencija), a glede „zagarantirane“ ekologije voća i povrća koje uzgajaju i prodaju, lokalna priča kaže:

Trgovački dan na kraju, a nije se sve prodalo. Pita ćaću njegov sin.
“Ćaća, ča ćemo sa ovo malo blitve ča nan je ostalo. Ja bi odni doma kuncima (kunićima)”.
“Jesi lud,  pa da krepaju!!!”.

Poznata forska gostoljubivost

E, lipi moj prijateju,  neka ti lipo bude doli kod nos na Foru. Bit će šćeta (šteta) ako ja neću bit tamo kad ti dođeš. E….. e, da, ovako ti to izgleda poznata forska gostoljubivost:
“Dojdite,  dojdite u nas. Ima mista……….. Ma ni problema,  snać ćemo se. A, a…. a!!!!!. Ajme, šćeta ča ste izabrali tin datum,  tad van ja nisan doma.”
“Uzmite,  uzmite moj šjor likar, brujet van je super – jušto smo ga mislili bacit kokošima (kokoškama)”.
U restoranima ne moraš davati napojnicu: “uz glavno jelo zaračunavaju „saket“ (vreću) cimenta, a uz svako piće matun (ciglu)”. Ne piše tako na jelovniku, ali funkcionira.

I za kroj još nekoliko svitih (savjeta):

• Došao si na otok koji ima kazališe pet stotina godina.
• Moje selo Dol ti je starije od Zagreba.
• Faros je Stari Grad,  a ne Hvar,  i star je preko 23 stoljeća.
• “Kuća” je u Hvaru “kuca”,  a u Starom Gradu “kuča”.
• Najrasprostranjenija divlja životinja na Hvaru je vepar.
• Nemoj, za Boga,  Hvaranima reći “vi sa Brača”. Sa Brača su samo hvarski svećenici i biskup Slobodan. Ne spominji mu puno vojnog našega don Marija. Govoridu da mu je biskup bio spreman zaboravit sve monade, ali da je „puka“ kad je don Mario proglašen prvim maslinarom. A i meni ti to ne ide u glavu: naš don Mario je najbolji neimar na svitu za iskupit šolde i učinit za crikvu, ali da zna učinit uje, ha!!!!.
• Ne izazivati tuču sa Vrbanjanima. Moto njihove omladine u doba moje mladosti je bio: “Homo na tonce (idemo na ples) u Dol za razbit bubanj”.

Znam, nisi ti taj, ali ipak nemoj se nastojati hvaliti više od Svirčana, njihove su ti poznate:
„Niko ne može napartit na mula koliko moj sin.“
„Na dvi grebje (čestice zemlje) 40 kadoc (kaci grožđa).“
„Mi Svirčani, Lučići; Vicići; Kapulići; Boroviški…..“

Oni zgodni, skladno građeni, iliti ča bismo mi rekli „prižence“ i naravno, pametni seljani, više zainteresirani za lovit puhe nego za more, to su ti Doljani…… Ma ne, ne jidimo se kad nos zovu „puhori“, a još manje Marokanci.

 

Dunkve, homo ća i do vidova na lito

-Boga ti,  jo govorin cilo vrime, a ti Dragec somo mučiš.
-To ti je ova graševina razvezala jezik.
-U, sad je dobro, a da nismo malo prigrizli nakon ove friške arije, pari mi se da ne bi moga od slabosti doć do doma.
-Mene ti je vubil ovaj friški zrak na Slemenu. I smrznul sam se za kakti pes i za celo leto.
-Je Boga mi i jo son se cili skrepeni, bilo mi je gore nego u onu moju jaceru od kuće u Roića dvor za pasono Mlodo lito. Kad legneš u one hlodne lancune ka da ti je kogod kožu odera, a po donu svega tri ure sunca priko Bonde i zala bura.
-Ma što ćeš postali smo ovisnici o centralnom grijanju. Idemo polako privest kraju ove kobasice i kiselo zelje.
-Misliš po starinski „luganike“ (grčki: „luganiki“) i „broskvu“. A je, sve za pet u ovemu “Kraljičinu zdencu”. Ne znon jesi zno da ti i mi u Dolu imamo čak dva Kraljičina zdenca – jedan u Jami Polovića u Dolu svete One, a drugi u Borči u Dolu svete Marije. U oba dvo, da je Ilirska krajica Teuta utopila zlotne siće. I kad smo već u razgovoru oko „starinih“ pazi, oni „parč“ ča smo pili pasono lito je iz Rugonja, a „rugonj“ ti je na starogrčkom „potok“ koji je tu nekad tekao, i kojim je prema legendi za bitke ilirske vojske i Rimljana tekla karvova čarnjena  voda.
-Je bormeš imate vi krasnih izraza i štorija. Nego pajdaš Tomek, ak buš navratil skoro na Sleme nazovi, pa da se opet najdemo i pospikamo.
-Ne, ne, Dragec, ne vidi ti mene više Sleme dok dobro ne zazeleni. Nego evo tebi još dvi, tri dolske, pa probaj prevest dok se ne vidimo. Dakle ča znači:
Ditmon buši divnju u pešnju.
Vo puoć na kopošont.
Ditmane pazte ove moje matadure. Novi „gvardaboško“ von baš i ne voli želandure. A jarbulet von se more adoćat na daleko.
-Može, zapisal sem. No za kraj „si bumo spili još enu za put“.
-Evala kumpanjo Dragec, a sad homo ća,  i do vidova na lito. I na dobro ti Vodokaršća.

 

Tomi Pavetota

(Objavljeno u četvrtom broju Tartajuna)